Википедиа — Чөлөөт нэвтэрхий толь
Балканы хойгт Сербичүүд (Серби : Срби ) гэж нэрлэгдэх Өмнөд Славын нэгэн угсаатны нийтлэг байдаг. Серб угсаатан одоо цагт нэг улсын үндсэн хүн ам болж тодордгийн хувьд угсаатан төвт үзлээр Серб үндэстэн гэж хэлэгдэх боломжтой. Ингэхдээ энэхүү Сербүүд, Серб үндэстэн гэсэнд өөр угсаат Серби улсын иргэнийг хамааруулаагүйг ойлгож төөрөлдөхгүй байх хэрэгтэй.
↑ Popis 2023 (PDF) . Monstat. 2024.
↑ Popis 2013 (PDF) . BHAS. 2016. Эх хувилбараас (PDF) архивласан: 2016-06-30. Татаж авсан: 2025-06-02 .
↑ "Үр дүн" (xlsx) . Хүн ам, өрх, орон сууцны 2021 оны тооллого . Загреб: Хорватын Статистикийн товчоо . 2022. Татаж авсан: 2025-06-02 .
↑ Кокозелли, Фред (2016). Рамет, Сабрина (ed.). Ethnic Minorities and Politics in Post-Socialist Southeastern Europe . Кембрижийн их сургуулийн хэвлэл. х. 267. ISBN 978-1316982778 . Архивласан огноо 2023-09-27. Татаж авсан: 2025-06-02 .
↑ "Словенийн тооллого" . 2011. Архивласан огноо 2014-11-17.
↑ Државен завод за статистика. "Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци" (PDF) . Архивласан (PDF) огноо 2010-09-22.
↑ "North Macedonian census" (PDF) . 2021.
↑ "Serbia, Malta interested in strengthening overall relations" . srbija.gov.rs . 2021-10-04. Эх хувилбараас архивласан: 2024-08-15. Татаж авсан: 2025-06-03 .
↑ "Innvandring og innvandrere 2006" (PDF) . Архивласан (PDF) огноо 2015-09-24.
↑ "Tab11. Populaţia stabilă după etnie şi limba maternă, pe categorii de localităţi" . Rezultate Definitive_RPL_2011 . Institutul Naţional de Statistică. 2011. Архивласан огноо 2013-11-09. Татаж авсан: 2025-06-03 .
↑ Vukovich, Gabriella (2018). Mikrocenzus 2016 – 12. Nemzetiségi adatok [2016 microcensus – 12. Ethnic data ] (PDF) (мажар хэлээр). Будапешт: Унгарын төв статистикийн алба. ISBN 978-963-235-542-9 . Архивласан (PDF) огноо 2019-08-08. Татаж авсан: 2025-06-03 .
↑ "SODB2021 - Obyvatelia - Základné výsledky" . www.scitanie.sk . Архивласан огноо 2022-05-31. Татаж авсан: 2025-06-03 .
↑ "SODB2021 – Obyvatelia – Základné výsledky" . www.scitanie.sk . Архивласан огноо 2022-07-15. Татаж авсан: 2025-06-03 .
↑ "Srbi u Nemačkoj – Srbi u Njemačkoj – Zentralrat der Serben in Deutschland" . zentralrat-der-serben.de . Эх хувилбараас архивласан: 2015-12-08. Татаж авсан: 2025-06-03 .
↑ "Migration und Integration" (герман хэлээр). Архивласан огноо 2018-05-28. Татаж авсан: 2025-06-03 .
↑ "Srbi u Austriji traže status nacionalne manjine" . Blic . 2010-10-02. Архивласан огноо 2015-01-09.
↑ "Процењује се да у Француској живи око 200.000 припадника српске дијаспоре, која је настањена у различитим крајевима" . 2022-05-20. Архивласан огноо 2023-02-07. Татаж авсан: 2025-06-03 . .
↑ Mediaspora (2002). "Rezultat istrazivanja o broju Srpskih novinara i medija u svetu" . Srpska dijaspora. Эх хувилбараас архивласан: 2016-01-27.
↑ "saez.ch" (PDF) . Эх хувилбараас (PDF) архивласан: 2012-03-22.
↑ "B04006 People Reporting Ancestry" . Census Bureau Data . АНУ-ын хүн амын тооллогын товчоо. Татаж авсан: 2025-06-03 .
↑ "2016 Census of Population" . Канадын статистикийн алба. 2017-02-08. Архивласан огноо 2021-11-15. Татаж авсан: 2025-06-03 .
↑ Стефанович-Банович, Милеса; Пантович, Бранислав (2013). " 'Our' diaspora in Argentina: Historical overview and preliminary research" (PDF) . Glasnik Etnografskog Instituta . 61 : 119–131. doi :10.2298/GEI1301119S . Архивласан (PDF) огноо 2016-01-29. Татаж авсан: 2025-06-03 . На територији Републике Аргентине данас живи око 30 0002 људи српског и црногорског порекла, већим делом са простора данашње Црне Горе и Хрватске, а мањим делом из Србије и Босне и Херцеговине.
↑ "Serbs" . www.joshuaproject.net . Архивласан огноо 2020-08-18. Татаж авсан: 2025-06-03 .
↑ "2021 People in Australia who were born in Serbia, Census Country of birth QuickStats | Австралийн статистикийн товчоо" .
↑ "Srbi u Dubaiju pokrenuli inicijativu za otvaranje konzulata" . telegraf.rs . 2012-04-20. Архивласан огноо 2017-08-27.
↑ "Afrika i Srbija na vezi" . RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia. Архивласан огноо 2015-04-02.
↑ Марти, Мартин Э. (1997). Religion, Ethnicity, and Self-Identity: Nations in Turmoil . Шинэ Английн их сургуулийн хэвлэл. ISBN 0-87451-815-6 . [...] хуучин Югославт болсон цуст эмгэнэлт явдлын гол дүрд тоглосон угсаатны шашны гурван бүлэг: Христийн Ортодокс Сербүүд, Ромын Католик Хорватууд, Боснийн Лалын Славууд.
↑ "Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine" (PDF) . Архивласан (PDF) огноо 2014-03-09.
Зүүн слав Баруун слав Урд слав